(بِسْمِ اللَّهِ، تُرْبَةُ أَرْضِنَا، بِرِيقَةِ بَعْضِنَا، يُشْفَى سَقِيمُنَا، بِإِذْنِ رَبِّنَا)
{يضع من ريق نفسه على أصبعه ثم يضعه على التراب ثم يمسح به موضع الألم أوالجرح ويقول الدعاء}
Бисмиллаҳи турбату арзинаа би-рийқоти баъзинаа юшфаа сақиймунаа би-изни роббинаа.
“Аллоҳ номи билан. Еримиз тупроғи, бир-биримизнинг тупуги билан Аллоҳнинг изни ила беморимиз шифо топсин”.
(Бармоғига ўзининг тупугидан суртади, кейин уни тупроққа теккизади, сўнг у билан оғриқ ёки жароҳат ўрнини силайди ва мазкур дуони айтади)