«اللَّهُمَّ إِنِّي عَبْدُكَ ابْنُ عَبْدِكَ ابْنُ أَمَتِكَ نَاصِيَتِي بِيَدِكَ مَاضٍ فِيَّ حُكْمُكَ عَدْلٌ فِيَّ قَضَاؤُكَ، أَسْأَلُكَ بِكُلِّ اسْمٍ هُوَ لَكَ سَمَّيْتَ بِهِ نَفْسَكَ أَوْ أَنْزَلْتَهُ فِي كِتَابِكَ أَوْ عَلَّمْتَهُ أَحَدًا مِنْ خَلْقِكَ أَوِ اسْتَأْثَرْتَ بِهِ فِي عِلْمِ الْغَيْبِ عِنْدَكَ أَنْ تَجْعَلَ الْقُرْآنَ رَبِيعَ قَلْبِي وَنُورَ صَدْري وَجِلَاءَ حُزْنِي وَذَهَابَ هَمِّي»
{وهو دعاء الهم والحزن}
Аллахумме инни абдуке, ибн абдике, ибну еметике, насијети би једике, мадин фијје хукмуке, адлун фијје кадауке, ес’елуке би кулли исмин хуве леке семмејте бихи нефсеке ев ензелтеху фи Китабике ев аллемтеху ехаден мин халкике ев исте’серте бихи фил-илмил-гајби индеке, ен теџ’алел-Кур’ане ребиа калби ве нуре садри ве џелае хузни ве зехабе хемми!
“Аллаху, ја сам, доиста, роб Твој, син роба Твога, син робиње Твоје. Мој положај је у Твојој руци, ја сам подложан и нада мном се спроводе прописи, правичност по мене је одлука Твоја, зато, призивам Те свим Твојим именима којима си Себе назвао или их у Својој Књизи објавио, или их неком од Својих створења саопштио, или их, пак, задржао код Себе као знање недокучиво, призивам Те да ми Кур’ан учиниш пролећем срца мог, светлом груди мојих, разбистрењем туге моје и отклањањем брига мојих.”
Дова заштите од брига и туге