«اللهُمَّ اقْسِمْ لَنَا مِنْ خَشْيَتِكَ مَا تَحُولُ بَيْنَنَا وَبَيْنَ مَعَاصِيكَ، وَمَنْ طَاعَتِكَ مَا تُبَلِّغُنَا بِهِ جَنَّتَكَ، وَمَنَ الْيَقِينِ مَا تُهَوِّنُ عَلَيْنَا مَصَائِبَ الدُّنْيَا، اللهُمَّ أَمْتِعْنَا بِأَسْمَاعِنَا، وَأَبْصَارِنَا، وَقُوَّتِنَا مَا أَحْيَيْتَنَا، وَاجْعَلْهُ الْوَارِثَ مِنَّا، وَاجْعَلْ ثَأْرَنَا عَلَى مَنْ ظَلَمْنَا، وَانْصُرْنَا عَلَى مَنْ عَادَانَا، وَلَا تَجْعَلْ مُصِيبَتَنَا فِي دِينِنَا، وَلَا تَجْعَلِ الدُّنْيَا أَكْثَرَ هَمِّنَا، وَلَا مَبْلَغَ عِلْمِنَا، وَلَا تُسَلِّطْ عَلَيْنَا مَنْ لَا يَرْحَمُنَا»
Аллахуммаксим лена мин хашјетике ма техулу бихи бејнена ве бејне меасик, ве мин таатике ма тубеллигуна бихи џеннетек, ве минел-јекини ма тухеввину бихи алејна месаибед-дун’ја. Аллахумме меттина би есмаина ве ебсарина ве кувветина ма ахјејтена, веџ’алхул-варисе минна, веџ’ал серена ала мен залемена, венсурна ала мен адана, ве ла теџ’ал мусибетена фи динина ве ла теџ’алид-дуња екбере хеммина ве ла меблега илмина, ве ла туселлит алејна мен ла јерхамуна!
“Аллаху, учини да Те се толико бојимо колико ће бити довољно да Ти не грешимо, да Ти се толико покоравамо колико ће бити довољно да у Џеннет Твој уђемо и подари нам чврсто веровање које ће нам дуњалучке потешкоће олакшати. Аллаху, подари нам добро нашег слуха, нашег вида и наше снаге све док траје наш дуњалучки живот и дај нам да с тим благодатима и умремо. Учини да казна стигне онога ко нам је неправду учинио и помози нам против нашег непријатеља. Не дозволи да нас несрећа задеси у нашој вери, не учини дуњалук нашом највећом бригом, нити дометом нашег знања и не потчини нас ономе ко нам се неће смиловати!”