«اللهُمَّ رَبَّ جَبْرَائِيلَ، وَمِيكَائِيلَ، وَإِسْرَافِيلَ، فَاطِرَ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ، عَالِمَ الْغَيْبِ وَالشَّهَادَةِ، أَنْتَ تَحْكُمُ بَيْنَ عِبَادِكَ فِيمَا كَانُوا فِيهِ يَخْتَلِفُونَ، اهْدِنِي لِمَا اخْتُلِفَ فِيهِ مِنَ الْحَقِّ بِإِذْنِكَ، إِنَّكَ تَهْدِي مَنْ تَشَاءُ إِلَى صِرَاطٍ مُسْتَقِيمٍ»
{وهو من أدعية استفتاح الصلاة، خاصة في صلاة قيام الليل}
{ويقال عند التباس الحق وورود الشبهة على القلب}
Аллахумме Раббе Џебраиле ве Микале ве Исрафиле, фатирес-семавати вел-ерда, алимел-гајби веш-шехадети. Енте тахкуму бејне ибадике фима кану фихи јахтелифун. Ихдини лима-хтулифе фихи минел-хакки би изнике. Иннеке техди мен тешау ила сиратим-мустеким.
“Аллаху мој, Господару Џебраила, и Микаила и Исрафила [Џебраил, Микаил и Исрафил су мелеци / анђели.], Стваратељу небеса и Земље, Зналче скривеног и видљивог – Ти судиш међу робовима Својим у питањима у којима се они разилазе. Разлучи ми истину од неистине, јер само Ти на Прави пут упућујеш онога кога Ти хоћеш!”
Ово је једна од почетних дова, нарочито у ноћном намазу.
А учи се и кад нам је нејасна истина и кад у срцу имамо неке забуне.