«رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ مِلْءُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ، وَمِلْءُ مَا شِئْتَ مِنْ شَيْءٍ بَعْدُ، أَهْلَ الثَّنَاءِ وَالْمَجْدِ، أَحَقُّ مَا قَالَ الْعَبْدُ، وَكُلُّنَا لَكَ عَبْدٌ: اللهُمَّ لَا مَانِعَ لِمَا أَعْطَيْتَ، وَلَا مُعْطِيَ لِمَا مَنَعْتَ، وَلَا يَنْفَعُ ذَا الْجَدِّ مِنْكَ الْجَدُّ»
Раббена лекел-хамд милес-семавати ве милел-ерди ве миле ма ши’те мин шеј’ин ба’ду. Ехлус-сенаи вел-меџди ехакку ма калел-абду ве куллуна леке абдун. Аллахумме ла маниа ли ма а’тајте ве ла мути ли ма менате ве ла јенфеу зел-џедди минкел-џедду.
“Господару, Теби хвала која испуњава небеса и Земљу и што Ти хоћеш осим њих. Ти заслужујеш сву хвалу и славу. Најпрече што неки роб каже, а сви смо ми Твоји робови, јесте: ‘Аллаху мој, оно што Ти дајеш нико не може ускратити, нити ико може дати оно што Ти ускратиш, а нити ће икоме користи његова снага поред Твоје снаге.’”